logo-top

  • 01
  • 02
  • 04
  • 03

Čulo sluha

Ljudsko uvo se anatomski sastoji od tri dela- spoljašnjeg, srednjeg i unutrašnjeg uva. Svaki od ova tri dela ima posebnu funkciju u procesu slušanja.
Spoljašnje uvo čine ušna školjka, i spoljašnji slušni kanal. Spoljašnje uvo prima zvuk i prenosi ga do bubne opne, kojom se i završava spoljašnji slušni kanal. Pored ove prenosne funkcije spoljašnji slušni kanal neznatno pojačava zvuk te ima i funkciju rezonatora. Na ovaj način zvuk ne gubi na intenzitetu u toku daljeg prenosa preko srednjeg do unutrašnjeg uva.
Srednje uvo počinje bubnom opnom (lat. membrana tympani) na koju se nastavljaju slušne koščice: čekić (lat. maleus), nakovanj (lat. incus) i uzengija (lat. stapes). Zglobno povezane slušne koščice prenose zvuk od bubne opne na koju se nastavlja čekić do unutrašnjeg uva preko uzengije. Slušne koščice su najmanje kosti u ljudskom telu. Zahvaljujući zglobnoj povezanosti i izuzetnoj pokretljivosti one omogućavaju prenos akustičkog singala iz spoljašnjeg uva do unutrašnjeg, sa minimalnim gubitkom energije prilikom prenosa zvuka.
Unutrašnje uvo je perceptivni deo čula sluha, smešteno je u pužu (lat. Cohlea). U unutrašnjem uvu smešten je Kortijev organ, koji je ustvari najbitniji organ čula sluha, jer pretvara zvučne talase iz spoljašnje sredine u nervne impulse i šalje ih dalje putem kohlearnog nerva . U unutrašnjem uvu je pored Kortijevog organa smešteno i čulo za ravnotežu.

sluh-1

Kako čujemo?

Uvo registruje zvučne (mehaničke) talase, primajući ih preko spoljašnjeg uva. Talasi se preko srednjeg uva prenose do Kortijevog organa u unutrašnjem uvu i tamo se pretvaraju u električne signale, koji se preko kohlearnog nerva šalju u centralne strukture gde se ti signali „dešifruju" i nastaje osećaj sluha. Frekvencijski opseg ljudskog uva je od 16 do 20 000 Hz, ali delovanjem različitih faktora ovaj frekventni opseg se sa godinama prilično smanjuje, te registrujemo signale od 50 do 10 000 Hz. Intenzitet frekvencija koje uvo prima je od 0 do 120 db.

sluh-2

Sluh i oštećenja sluha

O oštećenju sluha govorimo onda kad je smanjena osetljivost slušnog sistema. Oštećenje sluha spada u najčešće zdravstvene probleme. Gubitak sluha može nastupiti kod svih starosnih grupa. Fiziološki izazvan gubitak sluha zbog starosti je ipak najčešći uzrok oštećenja sluha. Razlog za oštećenje sluha može se nalaziti u svim delovima slušnog organa. U zavisnosti od toga gde se nalazi oštećenje sluha, zavise i posledice koje mogu biti prouzrokovane oštećenjem.Ukoliko oštećenje nastane u ušnom kanalu ili u srednjem uhu, govori se o konduktivnom gubitku sluha (nagluvost zvučnih vodova).

Ako se oštećenje nalazi u kohlei, ili u samom kohlearnom nervu, radi se o senzorineuralnom gubitku sluha (gubitak osećaja za zvuk).

Konduktivna oštećenja sluha su najčešće privremena, i otklanjaju se terapijom medikamentima ili hirurškim putem. Kada su u pitanju senzorineuralna oštećenja sluha, reč je o trajno smanjenoj osetljivosti čula sluha, osim u izuzetnim slučajevima.

Tipični problem kod slušanja ne sastoji se nužno u tome da se ne čuje dovoljno "glasno". Češće se događa da jedan celi pojas frekvencija u govornom opsegu 500 Hz, 1000 Hz, 2000 Hz i 4000 Hz uopšte ne čujemo ili ih loše čujemo. Rezultat takvog gubitka sluha je takozvani "gubitak razumevanja". Čujemo, ali ne možemo razumeti izgovorenu informaciju. Kod odraslih su problemi sa sluhom često povezani s osećajem izolacije i mogu prouzrokovati osećaje srama ili dovesti do depresije. Neretko se osobe oštećenog sluha postepeno povlače iz društva i potpuno izoluju.

sluh-3

Deca

Mogućnost da čuje je od vitalnog značaja za razvoj deteta. Sluh omogućava detetu da nauči da prepoznaje glasove, imitira zvukove i razvija govor. Sluh takođe pomaže detetu da registruje signale opasnosti, komunicira, razvije društvene veštine i orijentiše se. Sluh nije samo deo senzornog aparata; on igra važnu ulogu u formiranju dečije ličnosti i ponašanja.

Što je ranije dijagnostikovan detetov gubitak sluha i obezbeđen slušni aparat, to su veće šanse da to dete može imati gotovo normalno detinstvo. Naš osećaj sluha je u potpunosti razvijen pri rođenju i danas je moguće otkriti slušne probleme kod novorođenčeta. Dobro je testirati detetov sluh koliko god je moguće ranije, naročito ako ima primera hereditarnog gubitka sluha u familiji. Postoje skrining programi za identifikaciju dece za koju je verovatno da imaju gubitak sluha kod rođenja.

Studije ukazuju da, osim u slučajevima teškog gubitka sluha, razvitak govornog jezika kod dece sa redukovanim sluhom može biti sličan onom kod dece s normalnim sluhom, ako im se obezbede slušni aparati pre 6 meseci starosti.

sluh-4

Kako se utvrđuje oštećenje sluha?

Najrasprostranjenija metoda utvrđivanja oštećenja sluha je tonalna audiometrija odnosno merenje sluha. Ovo je potpuno bezbolna metoda merenja sluha a osim mesta oštećenja, odnosno frekvencija na kojima je sluh oštećen, pokazuje i jačinu oštećenja sluha. Audiometrija upoređuje prag sluha ispitanika sa standardizovanim «nultim» pragom sluha, primenom čistih tonova, i izražava se u decibelima (dB). Audiogram je grafički prikaz audiometrije. Pokazuje slušno polje ispitanika prikazujući intenzitetski (ordinata) i frekvencijski (apscisa) raspon.. Jačina praga sluha određuje se na temelju prosečnog praga sluha, odnosno proseka govornih frekvencija (500Hz, 1.000 Hz, 2.000 Hz, 4000 Hz). Normalan prag sluha se nalazi u intenzitetu od 0db do 25 db. Lakim oštećenjem sluha se smatra kada je prag sluha od 26db do 40 db. Ukoliko je prag sluha ispod ovih vrednosti smata se da je prag sluha ispod granice normalnog socijalnog kontakta.

Gubitak sluha je veoma kompleksan problem i ne treba ga prihvatiti pasivno naročito kada se zna da isti utiče na kvalitet života a posebno na komunikaciju sa porodicom i prijateljima.
Nošenjem slušnog aparata rešičete Vaš problem.

Share

Vesti

Quantum micro CIC

 quantum-micro-cic-1

Zamislite manje, čujte više.

Skriven od pogleda.

 

Slušajte obostrano!

ISO 9001

Logo ton svojim korisnicima nudi stalne akcije slušnih aparata i različite pogodnosti plaćanja, kao i aparate preko naloga RFZO-a.

 

Kontakt forma